U ZMAJEVOJ PEĆINI
Pre dve nedelje objavljena je vest, da tzv. fabrika vakcina u Zemunu, koja je trebala da proizvodi mrtvu vakcinu protiv SARS-CoV-2 virusa, nije počela sa radom, a nema ni naznaka da će ikad početi.Najavljena još u septembru 2021 kao tehnološko čudo biomedicinske tehnologije u Srbiji, danas je ta fabrika napuštena, i u korovu je. Ukupni troškovi izgradnje procenjeni su na 47 miliona eura, a predstavljala je poslovni projekat tri partnera sa po jednakim učešćem od 33%, i to države Srbije, i po jednog partnera iz Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Izgradnom tog kompleksa je rukovodilo ministarstvo odbrane(!?) iz Srbije, a sama građevinska izgradnje je poverena firmama takođe iz Srbije. Taj projekat je od početka imao neosnovanu, ad hoc podršku od strane predsednika Srbije, ministra zdravlja, direktorke RFZO, vojnosanitetskih institucija, i inostranih partnera.Pa ipak nije zaživeo, jer je imao od samog starta brojne, objektivne razloge da ne uspe. Tokom udarnog talasa pandemije COVID19 od 2020 do kraja 2022, Kina je Srbiji postala glavni partner i savetodavac za suzbijanje te infekcije.Ta odluka iz vrha Srbije da to Kina postane, bila je politička, može se reći i geopolitička. Bez ikakvih vidljivijih, naročito esnafskih, profesionalnih, sindikalnih otpora medicinske struke, prihvaćena je od strane kolega iz državnog i privatnog sektora, SLD i raznih istraživačkih centara po Srbiji. Pomoć Kine je u našem društvu najavljena, tada, od početka 2020 kao kritična za zdravlje cele Srbije. Tada se navodilo da Kina ima ogromno iskustvo u borbi protiv COVID19.To je dosta čudilo jer u Evropi gde smo mi, nominalno, Kina je imala samo par meseci starije kliničko iskustvo od našeg susreta sa smrtonosnom koronainfekcijom. Na upravljanje Kinezima su stavljene mnoge bolnice u Srbiji.Tada su u medijima bili videomaterijali o njihovom prisustvu na upravnim odborima srpskih bolnica.Nije se moglo razaznati na njihovim licima ispod maski, da li su bili užasnuti, ili zadovoljni, sa tom iznenadnom i jakom mekom moći Kine u Srbiji. Ogroman deo opreme, i tada kao i danas, od maski koje su bile vrlo često neodgovarajuće veličine za evropska lica, jeftinih rukavica koje su odmah pucale kad bi se stavile na šake, ili se bukvalno topile na prstima kad se isprskaju sa 70% alkoholom, kineskih antivirusnih generičkih lekova, zaštitnih kecelja i odela, pa sve do kritičnih mašina za održavanje života tzv. respiratora došao je iz Kine.
Kineski doktori imali su neograničeni pristup našim i vojnim sanitetskim kapacitetima, u ogromnom obimu što je naročito čudilo.Imali su sve podatke u realnom vremenu preko instituta za zaštitu zdravlja širom Srbije o morbiditetu i mortalitetu o zdravlju svih građana, što je slučaj bez presedana, jer se time masovno kršilo postojanje instituta lekarske tajne.I na kraju, iz Kine je došla vakcina u Srbiju za koju su oni tvrdili da je mrtva, mada je bilo usmenih podataka da su se naši građani od nje razboljevali sa detektovanim pozitivnim brzim antigenskim ili PCR testovima. Tokom pandemije se desilo, da je ukupan stepen vakcinacije protiv COVID19 podbacio i bio tokom cele pandemije ispod 50 posto ukupnog stanovništva, a da se ogroman broj naših sugrađana vakcinisao sa kineskom mrtvom vakcinom.U teoriji humane virusologije se zna, da svaka mrtva ili inaktivisana vakcina, ima mali stepen imunogeničnosti, a samim tim i stepena zaštite od primoinfekcije. Uvođenje mrtvog, celog, smrtonosnog patogena u vidu vakcine iz Kine bio je ogroman rizik na našoj teritoriju, a i to su dozvolile medicinske vlasti Srbije. Mada, podbačaj svih starih i novih tipova vakcina u srpskom zdravstvu bio je strukturalno očigledan i ranije, tokom 2019 godine. Američki i evropski, medicinski i biotehnološki regulatori su, sa pravom, imali ogromnu skepsku i rezervu tokom cele pandemije, od 2020 do danas, prema kineskim i prema ruskim varijantama vakcina.Iako su i njihovi obični ljude i lekari imali pred sobom brda podataka i upoređivanja efikasnosti tih proizvođača, zdravlje je Severnoamerikancima i Evropljanima bilo na prvom mestu, i njihove vlasti nisu htele da se igraju sa nekakvim podacima koje su dolazili iz autokratskih država kao što su Kina, Rusija ili Kuba, na primer. Uzgred, ruska vakcina je bila po pisanju nekih medija iz inostranstva kopija nekih zapadnih vakcina čiju je tehologiju Rusija pribavila na tajni i nezakonit način, a najverovatnije je u tome učestvovala hjihova moćna vojnoobaveštajna agencija, zvana G(R)U.Posle ukaza od strane predsednika Rusije, ruska vakcina je razvijena za samo 3 do 4 meseca, što je svakom stručnjaku iz virusologije iz SAD, EU, Japana, Australije, Južne Koreje, bio jasan signal za ogroman oprez prema njoj.
U Srbiji, pak, na svim nivoima regulatora to nije smetalo da vakcinu iz Rusije ili mrtvu iz Kine, rame uz rame uvrste sa dostupnim vakcinama koje su profesionalno razvijane na Zapadu godinama! Kina je od samog početka, i svetu, i sebi, ostala dužna objašnjenja(i odštete), kako je do infekcije sa koronavirusom uopšte došlo za ceo ljudski rod.Svojom nekooperativnošću u vezi sa poreklom smrtonosnih koronavirusa paralisali su i Svetsku Zdrastvenu Organizaciju(WHO). Neubedljivo tumačenje da je infekcija došla sa nekakvom marketa, pijace, u Vuhanu je odbačeno, od na primer stručnjaka iz Australije koji su otišli na tu pijacu, uzeli uzorke iz svakog mesa i životinje koje su tamo na pijaci našli, i nisu pronašli ništa. Poznato je da se u kineskom gradu Wuhanu nalazi tajna kineska instalacija zvana Institut za virusologiju za proučavanje smrtonosnih patogena nivoa biohazarda 4 i 3, i da je njihov program za razvijanje biooružja izgleda živ.Ta institucija u Vuhanu je pod vojnom kontrolom, kao i mnoge medicinske ustanove u Kini, i odatle zapravo potiče bazična netransparentna medicinska nesrazmera između svih tehnologija pa i vakcinalnih koji dolaze iz komunističke Kine, i biotehnologije privatnih kompanija, koja se nalazi iza vakcina protiv COVID19 virusa sa Zapada. Ceo svet je pred sobom mogao tokom pandemije da upoređuje superiornu zaštitu vakcina iz USA, Velike Britanije i EU protiv umiranja od koronavirusa, i zemalja koje su prihvatile kinesku(i rusku) mrtvu vakcinu, a u celoj Evropi, to su bile u početku pandemije bile samo Srbija, Mađarska i Slovačka. Potvrde sa vakcinacijom protiv virusa omogućavale su da se slobodno putuje i radi po EU i USA, dok je bilo velikih ograničenja u tom smislu sa vakcinama koje su ljudi primili iz Srbije sa kineskom i ruskom. Sve su to bili jasni ekonomski i berzanski indikatori, koji su se mogli i predvideti, da bilo kakva fabrika sa mrtvim vakcinama iz Kine koje bi se proizvodile u Srbiji, nema ekonomsku budućnost. Ta fabrika nije mogla da uspe ni 2021 niti danas jer Srbija ima vrlo mali broj virusologa, pogotovo virusologa koji bi se okušali u komercijalnim vodama.Broj od 100 do 200 radnika za koje se tvrdilo da bi radili, ne bi se realno mogao primeniti, jer to nisu jednostavne manipulativne operacije punjenja i pražnjenja već izuzetno visoka GMP standardizacija, koju mi nemamo ni u pogledu instruktora.Na kraju, kontrola kvaliteta vakcine unutar proizvodnog programa je izuzetno skupa i česta. Pogubni miks, političko-autoritativnih poteza iz Srbije, delom nepriznate i nepoznate vakcine za SARS-CoV-2 iz Kine, inercije celokupnog srpskog zdravstva, i svih njenih naučnih institucija, doveo je do prosečnih performansi u zbrinjavanju naših stanovnika zahvaćenih kovidom. Mogla je to biti mnogo kvalitetnija borba, da smo se udružili za zapadnim biomedicinskim agencijama. Umesto toga, srpska medicina je skoro bez ikakve skepse, a za nauku je karakteristična profesionalna skepsa, prepustila naše društvo tada lekarima i nauci iz Kine. Takav strest-test za zdravstvo u Srbiji bio je epohalan i nikad viđen, a sveukupno je najmanje 100 lekara položilo svoj život u borbi protiv smrtonosnog virusa. Najmanje je što možemo tim lekarima koji su stradali od COVID19 da se odužimo, je da ih se večno sećamo i kroz jedan njihov zajednički spomenik, za šta se i Glas zalaže
Dr med Bojan S.Janković
Linkovi
Adresa
Birčaninova 16 Beograd, Srbija
© 2020 All rights reserved.